Интересовање: Оно градиво које је праћено интересовањем ученика лакше и брже се научи, боље и брже се памти. Један од значајних чинилаца успеха појединих наставника је и тај да умеју да пробуде и одрже интересовање ученика за свој предмет, а један од начина развијања интересовања за нешто ново и непознато је повезивање са нечим познатим и интересантним, а развијање интересовања за неки предмет такође је важно да се ученици упознају са његовим значајем и применом онога што се учи.

Дакле драги родитељи, ви најбоље познајете интересовања ваше деце , развијајте их у сарањи са нама и када год Вам се укаже прилика разговарајте са њима о новим наученим стварима и отклањајте отпор према непознатом , повезујћи то њихово ново искуство са нечим већ опробаним и познатим.

Познавање постигнутих резултата: Познавање резултата у учењу може да се посматра на 2 начина: као средство за исправљање грешака у току учења и као подстицајно средство за напредовање. У овом случају знање постигнутих резултата делује као мотив даљег учења.

С тога би требало да наставници прецизно обавештавају ученике о њиховом напредовању, па и после извршеног задатка и датог одговора, а родитељи да после обрађене лекције код куће дете на неки начин пропитују и дају му јасне објективне смернице о томе на којим сегментима је потребно уложити више труда.

Успех и неуспех су значајни чиниоци даљег напредовања ученика у учењу. Уопштено речено, успех је мотив који подстиче ученика на даљи рад, изазива жељу за постизањем нових успеха и ствара позитиван став према учењу уопште.

Неуспех у учењу, а нарочито ако се ређа неуспех за неуспехом , обично је сметња напредовању, а може бити и узрок поремећаја понашања. У реаговању на успех односно неуспех у учењу постоје велике индивидуалне разлике . Неуспех не делује у толикој мери неповољно на самопоуздане ученике, на њих он чак може да делује и као подстицај, нарочито у случају када неуспех није велики. На несамопоуздане ученике ,међутим неуспех може да има јако негативно дејство, а страх од неуспеха доводи до лоших резултата у учењу, то се још може погоршати, претњом родитеља и наставника, слабим оценама и понављањем разреда.

Најчешђе се дешава да наставници када саопштавају резултате ученицима истовремено и хвале оне који су постигли боље резултате и куде оне чији су резултати слаби, а то касније најчешће наставе и родитељи код куће. На основу разних истраживања показало се да похвала и покуда делују као као мотивациони фактор, али да је похвала јачи мотивациони фактор од покуде Похвала боље делује код деце којој недостаје самопоуздање, која пате од одсећања ниже вредности, те им је потребно охрбрење. Дакле родитељи , похавлите вашу децу за постигнут успех, а за неуспех храбрите их да могу то боље и више и да ће ако се још мало више потруде постићи добре резлтате.

Ипак са друге стране сваки родитељ зна шта на његово дете има веће дејство, похвала или покуда.

Истраживања која су се бавила утицајем похвале и покуде на рзличите типове личности дошла су до заључка да похвала боље делује на интровертну децу , а покуда на екстравертну.

У вези са похвалом и покудом испитивано је и дејство награде и казне, као подстицаја у учењу: Показало се да су они веом два јака подстицаја, награда делује јаче од похвале, а казна такође представља јачи подстицај од покуде, па их зато треба ређе употребљавати. Дете треба да навикне да награду и казну добије само у изузетним случајевима, док се похвала и покуда чешће могу употребљавати, као постицајно средство за даље учење.

Сарадња и такмичење: такође могу бити јако постицаји за учење. Различита истраживања су показала да је такмичење бољи подстицај него срадња, као и да је индивидуално такмичење ефикасније од групног. Испитивања утицаја индивидуалног и групног такмичења на децу различитих способности и узраста говоре нам да групно такмичење јаче делује на ученике слабијих способности.

Млађу децу јаче мотивише групно такмичење, док старија деца више воле индивидуална такмичења и јаче су мотивисана њима. У школи се често јавља спонтано такмичење, где ученик као такмаца најчешће бира друга који је по успеху и способностима, приближно близак њему. Идивидуално такмичење може бити позитивна појава, ако не пређе извесну границу, где се такмичари служе свим па и недозвољеним средствима да би постигли свој циљ. Тада се ставра ривалство међу такмичарима, које квари све другарске односе и и доводи до развоја негативних страна личности.

Драги родитељи , постоји још један облик такмичења који се препоручује у школском раду, а то је такмичење са самим собом. Ако ученик познаје своје резултате, он ће стално настојати да постигне све боље резултате, тј, почеће да се такмичи сам са собом. Ово је веома јак подстицај за даље учење и најбољи облик такмичења за развој личности.

Видели смо да постоји велики број начина којима може да се подстакне учење. Неки подстицаји делују јаче,неки слабије., неки имају већу васпитну вредност, а неки могу утицати негативно на развој личности.

Осим тога постоје и приличне индивидуалне разлике међу појединцима, па неки мотиви који делују јаче на неку децу, неће деловати тако и на другу. Наставници треба да открију који су мотиви ефикасни код појединог ученика, који га стимулишу на учење, а уједно и развијају позитивне карактерне особине и да то примене у о-в процесу, а ви поштовани родитељи:

• Старајте се да деца долазе редовно у школу;
• Да завршавају своје обавезе на време;
• Систематски раде, да се градиво не нагомила;
• Да дете има свој режим дана, као и радне навике;
• Упутите дате на методе и технике успешног учења;
• Инсистирајте на тачности, уредности и самосталности у изради задатака;
• Јачајте спољашњу и унутрашњу мотивацу своје деце;
• Учите са њима ,чак иако са вама нико није када сте били мали (можда вама помоћ није била потребна).

И што је је најважније-разговарајте са децом и њиховим наставницима о превазилажењу евентуалних потешкоћа и постизању што бољег успеха ваше и наше деце.

Љиљана Грујић, педагог